Наша пошта

луксуз, као што није луксуз ни у многим другим напредни-

јим државама. Ми тај потез прижељкујемо. Не из неког

анимозитета према ресору у коме се налазимо, него из ду-

боког убеђења, да је то једна неопходна потреба за саму поштанско телеграфску струку, као и за побољшање опште државне администрације“.

Наша Пошта је увек била у овим идејама и од првога

дана, она упорно тврди, довикује, виче на сав глас: да п.

т. т. струка назадује баш од онога дана кад су је у корен потсекли они који су мислили да ће спајањем са Министарством грађевина провести у њој корените реформе и регенерацију. Напротив, постигнути су супротни резултати и од тада до данас, поред свих славопоја творцима нове Уредбе п. т, т. струка није кренула са тачке застоја, нити је г. Добросав Ратајац у стању да нам загарантује на општој прогресивној линији развитка наше установе макар

какав успех, Напротив, он је томе сметња.

ОДЛИКОВАЊЕ “

Значајни радник у п. т. струци, г. Коста Златановић,

„одликован је, приликом Конгреса у Каиру, од стране Египта. Ми му честитамо, са жељом да видимо да су му враћена и

стечена права. Није право ни заслужено да г. Златановић, писац, наставник []. т. школе, делегат на конгресима, од

бившег начелника Мин. пошта и телеграфа сад стоји као шеф“ отсека у Управи пошта и телеграфа. У другим струкама "тако истакнути чиновници сачувани су од таквог третирања.

НАШ ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ

СИЛЕЏИЈА Стални сарадник Политике г. Велибор Глигорић, који у овоме увек одлично уређиваном дневнику држи рубрику: „Друшшвени живош“ — дао

је у броју од 26 маја један врло успели чланчић, у коме је фотографски верно оцртао из наше опште друштвене средине један осиони тип људ-

„ских креатура па га зато, што има универзални карактер и много слич-

ности са типовима из свију средина, па нажалост и наше п.т.т. заједнице, скоро дословно прештампавамо.

„У нашем друштву постоји у великом броју тип силеџије који носи у своме менталитету остатке оријентализма, пустахиства из времена робовања под Турцима и који, маколико био европски образован, задржава у својој природи мутне и мрачне нагоне осионог дахије према друштвено нижима и слабијима„ То осионо, мрачно оријенталско, нарочито се осећа у понашању према онима из незаштићених слојева, где се испољава нискост карактера и урођена малодушност: бруталношћу, свирепошћу, понижава-

њем, вређањем и батинањем.