Наша пошта

288

__ Поступци силеџија одају разбојничке нагоне своје природе, који немају ничега заједничког са опеваним витештвом и глорификованом хајдучијом. Они немају свест о моралној одговорности, па када су мажени друшшвеним привилегијама они полазе у злочин циничким бездушјем, бацајући своју осионостш у прашину пред онима од којих зависе. Они су јунаци пред слабим женским полом и пред малим човеком чија је судбина и иначе здробљена друшшвеним силама. Према моћнима они су слабићи, мекушци, пузавци, спремни да лижу пеше и да дрхше као пас на ланцу пред камџшијом.“)

У силеџијама мрачне нагоне не уништава породично васпитање, Могу бити и деца васпитача омладине, угледних друштвених велможа, кроз њихове поступке према незаштићеним пробије зверска крв тирана и тлачитеља. Још ако друшшво покорно сшење под напасним сшегом њиховог имена, они посшају пусшахије, разорни и обесни шипови који скупљају банде ласкаваца и положара око себе и моралним појмовима шерају шегу као с крпама с којима се бришу испљувани подови ракиџиница. У њима нема ни шрунке човечности и људско достојансшво цене према друшшвеном положају и утицају. Дићи ће руку на беспомоћну жену, на сузне молећиве очи онако исто као кад пијанац тресне пса који куња на улици. Тај је ударац наравно условљен раздаљином њиховог друштвеног положаја. Са висине друштвених лествица тај је ударац маљем по глави. права у теме, ударац у срце, који понижењем слама кукавну и прегажену осетљиву природу.

Силеџија када падне у шкрипац, када се против њега подигне јавна поруга, кукавички се даје у бегсшво. Он брише крваве трагове, брани се од ушваре жршве глоговим коцем кривичних параграфа. Он прети гониоцима, сакрива се пред моралним жигосањем и тражи заклон у доказивању алиби:а од друштвене грмљавине. Он је свестан да је данашња друштвена осуда кратка и пролазна. Он зна да је он ипак и поред друштвеног пљувања заштићен својим привилегијама п чека да кад оркан гмева прође, опеш појави своје дрско и ширанско лице“.

СКУПШТИНА ПЕНЗИОНОГ ФОНДА ДРЖАВНИХ УГОВОРНИХ ПОШТАРА

Пензиони фонд државних уговорних поштара одржао 10 јуна 1934 редовну годишњу скупштину својих чланова, На тој скупштини већина од 167 чланова против 123 члана изјавила је својенезадовољствои неповерење досадањој управи и одбила све њене предлоге. Претседник скупштине дао је већини неразумљиву одмазду за неповерење тиме, што није дозволио да већина ставља своје предлоге и за њих гласа. Кад је говорник већине хтео да предложи њене захтеве у расправу и на гласање, претседник је изјавио да је скупштина завршила свој рад и да не дозвољава далњу расправу. Да осигура ово своје „наређење“ употребио је полицију да спречи даљњи рад удаљењем чланова из локала, где је била држана скупштина.

Скупштина је дакле одржана, али није расправљен ни годишњи прорачун, а стара ће управа упркос неповерења већине, господарити и даље по својој вољи и без одобреног прорачуна.

На скупштини је био и изасланик Министарства, односно главне пт. управе, па би нас интересовало, какве је он инструкције примио и какву функцију имао вршити на скупштини кад се у његовом присуству и по његовом пристанку смела овако нечувено повредити воља већине.

#) Курзив је свуда наш. Уред.