Наша пошта

275

Д-Р СЛАВКО МИЛЕТИЋ КАО МИНИСТАР ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА

Г. Живојин- Пауновић, пређ начелник Министарства пошта и телеграфа, Тодазвао се љубазно на наш позив и написао овај значајан некролог о раду пок. др. Милетића као министра пошта и телеграфа.

Ноћу између 11 и 12 маја о. г. преминуо је после дужег боловања др. Славко Милетић, министар у пензији, у 66 години живота. Његова смрт болно је одјекнула код свих његових пријатеља, а не мање жалости је побудила и у редовима садашњих и бивших службеника п. т. струке, јер је покојник био извесно време министар пошта и телеграфа, те његовом смрћу ова струка губи једног великог пријатеља и пионира њезиног реформиса ња и својевременог напредовања.

Мада је пок. др. Милетић био министар пошта само од 1 јануара до 24 децембра 1921 године, ипак ће његово функционисање на том положају остати видно забележено у историји развитка п, т. струке у нашој држави. Међутим не треба заборавити да је он био по реду трећи министар пошта и телеграфа после Уједињења, и то у време пред и после видовданског устава од 1921, када је са овим основним законом наше ве» лике Краљевине требало дати основа и врло важној грани државне службе у саобраћају вести, а то је пошти, телеграфу и телефону.

Сматрамо за лепу дужност млађег према старијем и пиетета према посмртним сенима овог за струку заслужног великана, да у кратком прегледу изнесемо шта је он за исту учинио, а познији нараштаји цениће вредност онога што је са својим сарадницима дао струци и отаџбини.

Од најважнијих законодавних аката донесених за његово време наводимо по хронолошком реду ова: >

Убрзо по његовом доласку, отпочео је 19 јануара 1921 рад стшашистичког ошсека Министарства пошта, чији се резултати виде данас у већ савршеној изради п.т.т. статистике у нашој земљи. Од колике су стручне, политичко·економске и финансиске важности ови статистички подаци, разумеће само они који их с пажњом проучавају и употребљавају.

Решењем од 28 јануара 1921 пок. др. Милетић је на дан одликовања престонице Београда француским орденом Почасне легије 30 јануара, пустио у саобраћај т.зв. инвалидске марке, са сликама Косовке Девојке, Кроз Албанију и Уједињења, чија је повишена вредност ишла у корист инвалидског фонда.

Настојањем пок. др. Славка, а решењем Мин. Савета од 7 фебруара 1921 премештена је дирекција пошта и телеграфа из В, Бечкерека у културни и просветни центар Војводине Нови Сад, где се и данас налази Дунавска дирекција п. и т.,, а том приликом и све поште у тадашњој сремској жупанији припале су новосадској дирекцији. Тиме не само што је олакшано општење ових са својом дирекцијском влашћу,него је учињен и први корак ка спајању и арондирању појединих крајева у смислу интегралног јединства нашег народа и државе.

Његовим решењем од 9 априла исте године пуштене су у саобраћај нове поршо марке, од 30 и 10 пара са ликом Њ. В. Краља као Ре. гента, место ранијих марака од 5 пара.

1 маја је уведен пошшанско-чековни саобраћај у Далмацији, пошто та раније тамо није било.

Међутим најважнији акт у развоју устројства п.т. струке, којом је

први пут правилно извршено преуређење исте, не само после Уједињења,