Наша пошта
276
већ што се тиче Србије, после првог „Устројенија поштанског заведенија Кнеза Александра Карађорђевића од 15 октобра 1848, било је доношење Краљевске Уредбе о организацији Минисштарсшва пошта и тшелеграфа п п. ш. и т. струке у Краљевини С. Х. С. од27 јуна 1921, која је Уставом од 28 јуна исте године озакоњењена. Овом Уредбом, може се слободно рећи, ударен је први темељ јединственој организацији пошта, телеграфа и телефона у нашој Краљевини, на коме се она до данас потпуно из градила и саобразила постојећем стању као и постојећем законодавству. Од колике је важности овај акт пок. др. Милетића, за који се он свесрдно заузимао у Мин. Савету, ценећи правилно значај уређења и правилног развића поверене му установе за народни и државни живот, види се најбоље из предлога за ову Уредбу, који је он као уводни део исте поднео Мин. савету. Да цитирамо само два критичка става:
„--. У опште за уређење п.т. струке не постоји никакав органски закон, који би детаљно говорио о правилном и законском регулисању односа у пт. и т. служби, не само у садашњој Краљевини, већ ни у пређашњој Краљевини Србији. За Краљевину Србију постоји Закон о поштама од 1864 године, који је толико застарео, да се не би могао проширити и на остале крајеве наше земље, јер тај закон, што је најважније, не садржи ни најосновније одредбе о персоналу и саставу највиших п.т. установа...
„Као највећа незгода у Закону о поштама може се поменути та, што се једним његовим чланом прописује, да се све особље п.т. струке назначује буџетом и буџетом му се одређују звања и плате. Може се схватити какве неприлике трпи поверена ми струка због тога, и ја сматрам да су све незгоде и неуређеност ове струке биле само последица оваквих недовољних законских одредаба. Особито кад се узме у обзир факт, да је Законом о држ. рачуноводству, који ће се ускоро проширити на целу Краљевину, стриктно наређено, да се буџетом не могу одређивати звања нити степеновати плате чиновницима, налазим да је крајње време да се једном кратком али језгровитом Уредбом регулише све то потпуно и утврди до доношења општег чиновничког закона,“
Какав је одјек ова Уредба изазвала у хрватским крајевима види се из телеграма, који је чиновништво групе „Це“ послало министру из Загреба 20 септембра, а који почиње овако: „Чиновништво групе Це, које претставља9доч/ свеколиког чиновништва у Хрватској и Славонији, благодари Вам и са потпуним задовољством прима Уредбу о организацији п. т. и 1. струке... јер је та Уредба потпуно демократска и једном за свагда укида остатке мађарског бирократизма под којим смо толико стењали, а која нам сада даје: за једнаке дужности — једнака права.“
На телеграм п.т, чиновника из Осијека и Ђакова од 17 новембра исте године, пок. др. Милетић им упућује ове искрене речи: -
„Усрдно желим да сеп. ш.и ш. служба у нашој Краљевини подигне на ступањ, на коме по свовој важности за национални и економски напредак земље мора да буде.
„Да би се ово посшигло потребно је да и особље ове струке буде достојно награђено пи осигурано, и ја Ћу са својом Управом настојати на сваком побољшењу њиховог положаја и рада.“
:
Истог дана, 27 јунг, донесена је и Уредба о привременом регулисању звања и плаша п. ш. чин. и служ. ван Србије и Црне Горе, којом је тамошње п. т. особље преведено са аустро угарских звања и крунских плата на нова звања и динарске плате, и Уредба о пошшанско-штедном, чековном и вирманском промету у Краљевини С. Х. С, којом је основана Поштанска Штедионица у Београду за целу државу. И ове две уредбе су доцније озакоњене у смислу Устава.
Веома симпатичан догађај у п. т. струци било је објављивање наредбе од 6 јула 1921 о званичној и једнообразној поштшанској шерминологији на целом подручју државе сходно општенародном говору, коју