Наша пошта

. 271

је истина потписао заступник пок, др. Милетића, пок. Марко Ђуричић као Министар Правде, али која је са пристанком пок. Милетића брижљиво израђена од поштанских стручњака сва три племена. Из ове Наредбе проистекла је и Наредба пок. Милетића од 28 јула 1921, којом је дефинитивно регулисано врло замршено и шкакљиво питање нашписних плоча и жигова за п. т. и т. установе, па је данас овај важан пропис, као и поштанска терминологија, примењен у свим законима, уредбама и правилницима плт. струке и коначно су ушли у употребу, те се на њих особље већ навикло.

Вапијућу потребу како ради особља тако и ради угледа престонице, да се за главну пошту и телеграф у Београду подигне долична зграда, пок. Милетић је добро увидео и схватио, па је његовим настојањем ушла у члану 41 Привр. закона о буџет дванаестинама за јули до децембра 1921 одредба о могућности експропрџације привашних имања за ту сврху. Поред тога отада почиње живо настојање за зидање поштанских зграда у Београду, па су резултат тога настојања две велелепне зграде Поште Београд 2 (на жел. станици) и Управе п. и т. у Палмотићевој улици, као и куповина земљишта код цркве св. Марка за Главну пошту, Главни телеграф и Поштанску штедионицу.

Колико је пок. др. Славко Милетић за врло кратко време заволео ову струку и оценио њезину вредност за целокупан народни живот и за све мисије које држава мора да испуњава, види се најбоље из његовог Експозеа од 15 септембра 1921, којим је у Мин. савету дао разлоге да се и даље задржи Министарство пошта, коме је већ тада претила опасност да приликом доношења Закона о Врховној држ. управи, буде укинуто, како би се спасло можда неко мање важно министарство, односно министарство са пренесеним делокругом на обласне управе. Ово експозе разаслато је осим тога и свима народним посланицима и објављено у П, т. Веснику бр. 18 од 1921, а његове завршне речи нашле су у то време дивног одјека код свих п.т. кругова, и ми их овде цитирамо ради успомене:

„Господо. Изложивши вам овако сумарно све разлоге за опортуност „опстанка Министарства пошта и телеграфа ја вас молим да пре коначног решења Закона о устројству Централне државне управе добро просудите о свима изнесеним чињеницама и донесете крајњу одлуку о овом законском предлогу, како би се ово питање најправилније и најцелисходније окончало.

„На крају сматрам за дужност да нагласим, да овим својим излатањем желим да оставим трага за позније нараштаје п, т. струке, који ће можда са жаљењем мислити, да у време када се решавала судбина ове установе није било људи на њеним врховима, који би благовремено и свесрдно настојали да се спасе опстанак самосталног министарства и за њу.“

Тадашњи директор цетињске дирекције п. и т. г. Пеш. М. Милић, ранији начелник п. т. оделења Краљевине Црне Горе, послао је министру 14 октобра телеграм у коме међу осталом каже:

„. Као жила куцавица цијелог државног организма, поште и телетрафи не могу напредовати ако се са њима и у свему стручно не буде управљало. Сваки пл. т. службеник стоји вјечито на мртвој стражи Домовине, њене цивилизације и њене цјелине...

„Молимо Вас, као патриоту и патриотскога снна нашега народа да Ваш величанствени експозе од 15 септембра т. год. у интересу Отаџбине и њене цивилизације изволите по сваку цијену одбранити,“

Не могу да пропустим прилику а да на овом месту не поменем шта ми је пок. др. Славко испричао, када ми је рекао да је успео да Министарство пошта остане неукинуто,

— Жалим што сам приликом решавања ове ствари сазнао да многи не знају шта је управо организација и механизам п.тл. службе и какве компликоване и многостране послове врши Министарство пошта и тележрафа. Један господин (именовао ми га је) узвикнуо је: „Какво министар-