Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

ба ја

брат већ је зачео и трговину марвену водити који | сад и мене к себи у радњу узме („Сломеник ХХ!, 8),

Чак и доцније (1829) Пирх је затекао у Трстевику пазарни дан у недељу и куповину боја, кућних и пољских ствари, које сељаци сами не праве; на путу за Смедерево је сретао многа мала теретна кола, натоварева већином кожама или вуном; поред њега су прохујгли на коњима српски трговци; пресретао је кириџије у њиховој шареној, разноликој ношњи, како терају пред собом коње јако натовгрене сољу, тканинама и вуном, без мало као оно:

Кад на друму царевоме дође, к1з свијета срете ћирипџије

И пред њима ћериџију Рада, Ђе ћерају шездесет товарах Све на голо вина и шенице.

Француски конзул чак и 1834 године саопштава својој влади: „У ствари нема овде никгкве фабрикације осем домаће радиности и неколико колиба“ које се скупљају по 7—8 људи, те ткају груба ву. нена и. костретна ткања.... Исхрањују у шумама огромав број свиња... Годишњи извоз свиња за Аустрију, Чешку и Ломбардију је 125.000 комада.. Усољено свињско месо, заједно са сланином, Нредаје се по 35 дин. пара килограм;.. Коњи су по 25 до 50 франака...“ („Споменик“, ХХМ, 25 и 25).

Ту ништа није помагао ни чл. 45. Устава од 1838 год: „Будући да је трговина у Сербији свободна: то сваки Сербин може је упражњавати свободно, и неће се никад дозволити ни најмање ограниченије ове свободе, само ако Књаз у сагласију са: