Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

ТРГОВИНА У ПОЧЕТКУ Х,Х ВЕКА

— и —

Притиснути једним отмичарским режимом и у непрестаним устанцима и ратовима, Срби под Турцима нису могли трговати — готово све до пред измак ХУШ века. Патријарх Мојсије је из Новог Пазара писао митрополиту Вићентију: да је мало народа остало у старој српској земљи, а и то мало да је сиромашно; што имућније беше, то пређе у северне крајеве („Споменик“ 1, 117). Да је то истина, потврђују и синђелиге патријарха Арсенија, у којима се он обраћа „трговцима, занатлијама, кметовима и руфетима“ („Споменик“, 1М, 2 и 8).

Тек при крају ХУШ и у почетку Х!Х века отпочињу поједини наши људи трговати, Па и тада „тек по неки тргсвац на селу, који је куповао свиње и осталу стоку, као и кожу од звериња, восак, мед и друге ситнице, ако је био у читавој нахији“ (В, Карић, „Србија“ 150).

= О томе прича кнез Милош: „...мати ме моја да | у службу код марвених трговаца које сам три године! служио; и кроз кратко време с њима ходио сам -трговине ради у Задар, и у Венецију,.. Милан пак