Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

пе ==

Толика брига Душанова Законика о трговини сасвим је разумљива: она је била та, која је снабдевала земљу с разноврсном робом, које она није имала а. која је безусловно била потребна, као што су: со, скрлет, разноврсно одело и тканине за одело, оружје, стакло и т. д. Али је она, што је још важније, куповала у земљи и извозила: дрво, катран, разноврсно крзно, вуну, сир, суво и усољено месо, масло, жито, брашно, сочиво ит. д. ит. д.“)

% На неколико места помињући трговце и занатлије (златаре и рударе), Душанов Законик на једноме месту говори, у ствари, о сшалежу трговаца и занатлија, пружајући им право да из својих дружина имају пороту за суђење. То прописује чл. 152. Тамо се они називају средњим људима, за разлику од властеле и од невластеле. То је, у исто време, посредан доказ о томе: да се сталеж трговаца и занатлија за Душаново доба већ био исформирао, и да је тај сталеж имао своје дружине, којим су се именом тала звали познији еснафи и цехови.