Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

ЗАНИМАЊА ПРИ ПОЧЕТКУ · | ХХ ВЕКА

Колико су у нас у старо време били развијени сзанати, као несумњив доказ служи факт: да је још 1669 године у Скопљу било 700 кожарских занатлија!

Турци су, разуме се, врло успешно смањивали број Срба занатлија, док их из градова нису сасвим протерали.

Још горе је било с рудницима: Турци су за: текли били једну изванредно развијену. рударску радњу, па су је сасвим угасили; Карађорђе је на ново предузео копање злата, сребра и гвожђа („Споменик“, ХХГУ, 25).

Зато су преовладала турска (односно арапска и персиска) назвања занимањима: калауз, мазатроп, сензал,' бакал, абаџија, терзија и т. д.

По ослобођењу Србије су још најбоље радили ножари, мутувџије, ужари, казанџије, калајџије, кујунџије, грнчари и израђивачи дрвених судова, тек доцније абаџије, терзије и сарачи.

Највише су у части били свињарски трговца. Кад они преко својих калауза јаве да долазе тога

___м тога дана у извесно село да луче свиње, калаузи