Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

а

то објаве сељацима и сељаци на одређено место свиње дотерају. Трговац, тада, излучује (лучи) свиње које су за њега, погађа се са сопствеником и плаћа. Пошто одлучи све свиње и затвори их да преноће у једноме обору (то је тако звано збијање), најми момке који их, под надницу, гоне тамо где ће све свиње у једном обору скупити. Купована је само. палоција, мршава свиња дорасла за гојење, па је гоњена на скелу у Митровицу (шабачку,) где је продавана, или даље, у Шопрон обично. Калаузу је плаћана калаушпина: у последње време негде 20лозница а негде и читав двонцик. Раније је калауштина износила 20 пара, највише грош. Свиње су

погађане на грошеве и талире, доцније на цзонцике, рубље и дукате.

Свечано се ишло и на пазарни дан: натовари се товар (житом, ракијом, судовима и т. д.), па се иде у град на конак, у очи пазарног дана. У механи се ноћи, ако је ружно време; ако је лепо — у близини града, те се коњ напаса, па се порани и у зору стигне на пазар. На пазару се товар растовари, па кад се прода, сељак купи што му треба, обично со и за децу, ради радости, сомун, и овда се дубоко у ноћ враћа кући.

Пазарнога дава сеу граду стицао и велики број просјака, који су тражили милостињу. Ниједан од њих се празне торбе није враћао кући, већ је добивао пуне комада хлеба, воћа, сира, чак и меса! (На гласу су били многобројни битољски слећци. М слепциидруги просјаци су се намножили били још док су уз манастире трајале установе немоћнице, које су,

услед осиротелости манастира, укинуте. Тада су просјаци пошли по свету, по пазарним данима и па-

нађурима).