Наши нови градови на југу

М "ТИХ. Р. БОРЂЕВИЋ

остао неупотребљен“. Кад је наштампан чинио је велику књигу од скоро 420 страна, био је врло 52– пажен и оцењен као „велика добит за нашу географско-историјску књижевност“.

По свршетку школовања Костић је озбиљно на–

ставио свој научни рад. 1904. године изашла је у издању Задужбине Илије М Милосављевића-Коларца његова „Стара српска трговина и индустрија, студија. из културне историје Српскога Народа у средњем веку“ (Београд, ХУ!--282). То му је би ла домаћа тема за професорски испит. Ту је, на основу извора: прве врсте, представио, како каже, „једну страну економскога. живота нашега народа у средњем веку“. У овом. врло озбиљном и важном раду говори Костић с главном занимању Српскога Народа у средњем веку. о трговцима, о извозној, увозној и транзитној трговини, о индустрији и рударству, 0 новцима и мерама, о т говинским центрима и друмовима, царинама, хајдучији и пиратерији, трговачким правима, градским законима и статутима. Кад се има на уму да је већина од ових питања у нашој историјској науци била мало обрађена, кад се зна колико обиман опсег ова питања захватају и како је градиво о њима растурено и непроучено, онда се јасно види колика: је и каква је била добит у нашој научној књижевности од ове књиге.

(Сем тога Костић је још много урадио. Колико: смо могли похватати, он је наштампао. „Из Торлака, фолклористичке белешке из Пиротског Округа“ („Караџић“ 1900); „Рударство и рударски предели и центри у Српским Земљама за турског времена“ („Наставник“ 1912.); „Пирот“ (Гласник Српског „Гео– графског Друштва“ 1912.); „Културне биљке у Српским Земљама за турскога времена“ („Наставник“ 1915.); „Домаће животиње као транспортна средства за турског времена“ („Гласник Српског Географског Друштва“ 1914): „Наши. нови градови“ („Дело“ 1914.). У „Прегледу Географске Литературе о Балканском Полуострву“ написао је велику множину оцена и реферата о књигама, које се односе на Балканско Полуострво.

Уа је