Наши нови градови на југу

ПРЕНТОВОР У

Но све то ни из далека не представља рад покојног Костића. Он је иза себе оставио и огромну масу рукописа. Неки су од њих већ били готови за штампу, као што је рукопис „Наши нови градови“, који се штампа у овој књизи. За тим рукописи: „Лов Срба у средњем веку“, који је био примљен да се нааштампагу „Браству“; „Трговина робљем“ и „Еснафи у Српским Земљама“. примљени за „Просветви Гласник“. Сва су ова три рукописа, на жалост, за време рата, непријатељи упропастили. Неки су Костићеви рукописи остали полудовршени, неки недовршени, а за неке је само прикупљено градиво. Такви су рукописи: „Град, трг, варош“, који је спремао да му буде Увод и књигу „Наши нови градови“; за тим: „Занати у Српским Земљама“, „Новци и мере у Српским Земљама“, „Институције“, „Сточарство, сточарски производи и трговина стоком“, „Трговци и трговање“, и тако даље. Неки од ових рукописа само су одељци једног великог рада под насловом „Привреда у Српским Земљама“, на коме је радио осам година. Костић је желео да отидне за неко време у Беч, и да тамо код професора К. Јиречека полаже докторат. Овај рад је спремао да му буде докторска теза. Опака смрт однела је несрећног Костића пре времена у гроб, а за њиме и све његове намере и жеље.

Костић је био историк; нарочито га је интересовао културни део Историје. Скоро сви су му радови из те области. Наша Културна Историја је још врло млада. Фр. Рачки, Ст. Новаковић, К. Војновић, 4. Мијатовић и К. Јиречек су први радници на њој, а њих је таман толико, колико је прстију на једној руци. Костић је ушао у њихово друштво и младићском снагом покушавао да обухвати читаву област целокупног њиховог рада. Огроман посао и за боље прилике за рад но што су биле његове и за дуже научно искуство но што је било његово. За кратко време свога рада он је понајвише улазио у историјске споменике и марљиво их. прикупљао и по сродности распоређивао, да би добио слику онога