Наши нови градови на југу

УШ тих Р. ЂОРЂЕВИЋ

што је тражио. За њихову критику и анализу, за поређења и синтетична извођења он није стигао. Због тога сви његови штампани радови имају више карактер истраживања него одабирања, више констатације него комбинације, више распоређивање него грађења, више казивања него закључивања. Таква је судбина у почетку код многих предузећа великих размера. Успех понајвише зависи ол множине градива и дужине рада. Он много зависи и од јачине прелузетника. Костић није био слаб предузетник. У њега је било и одабирања, и комбинације, и грађења и закључивања. Што је ипак било више другога но- тога, само је знак огромности његова посла и краткоће његова рада. Такав је Костић у свима својим штампаним радовима, па је такави у „Нашим новим градовима“. И ту је он први који је скупио градиво у целини за један велики, дотле слабо рађени, или нерађени, посао.

кој

Наши нови грагови на југу имају дугачку и интересантну, али врло компликовану, историју. Заметак неких од њих почиње у врло. далекој прошлости, неких чак у времена до којих ни Историја не допире. Живот им се даље наставља кроз класична времена Грка и Римљана, кроз византијско, кроз времена варварских најезда, кроз словенско и турско, све до наших дана слободе и уједињења. За сав тај дуги низ времена њихова је судбина била врло бурна и врло. променљива. Свака промена господара мењала је и обличје и карактер наших јужних градова. Свака их је рушила и понова подизала; прогањала им старо и доведила им ново становништво, или је стварала нове етничке мешавине и стапања; уништавала једну културу, а на њено место заснивала другу, или је и једну и другу сливала у нове, подмлађене и свеже облике и варијације; мрачила им и потискивала старе успомене и стварала и истицала нове, или их је комбиновала у нове традиције, у којима је тешко издвојити шта

–

те реу глицн