Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ТРАНОВИ НА ЈУГУ 19

„Криве Реке“ или „Паланке“ о свом трошку оправише белије и трпезарију у Лесновском Манастиру. Можда је Лесновски“ Манастир имао онај „метох "у Паланци у Кривој Реци“, у коме преноћи патријарх Арсеније 11. Чарнојевић кад је туда прошао. __Конак пети у Паланциу Кривој Реци, у метоху манастирском“, забележио је патријарх у своме пневнику. У једном попису цариградских конака _„Иградере“ је конак између Страцина и Ћустендила. У 17. веку вутници су свраћали на конак и у гостољубиви манастир Св. јаћима Осоговског на путу близу Криве Паланке. У тај манастир је свратиом краљ Дечански 1330. год. идући против Бугара, да тих славко победи код Ћустендила. У 17. веку Крива Паланка је била на гласу као рударско место, где "се добијала и израђивало изврсно гвожђе. Евлија "Челебија помиње планиву Егри-Су између Кратова и Егридере, која је изобилна гвозденим рудама. То се односи на кривопаланачки крај, јер и Хаџи-Калфа назива Криву Реку ЕБгри-Су, а Паланку Егри-дере. још нам Челебија бележи да у Паланци има керхана (фабрика гвожђа), где раде сељани. Тада је у Паланци било доста дућана, и у свима се израђивале гвоздене ствари. У турско-аустријском рату 16891690. год. помиње се варошица (паланка) Егридере, у чијој се околини становништво побунило пред долазак аустријске војске, али кад су затим Турци тотиснули Аустријанце, угушише Турци тај усталнак. Ускоро је после тога прошао кроз Паланку непознати Рус, који је у свом путопису назива 'малим селом са турским становништвом.

У 18. веку Паланка је била позната у Турском "Царству са свог изврсног гвожђа и своје тврђаве, где су протеривали и затварали кривце. Дубровчажнин М. Кабога сматра да у Леванту нема бољег "гвожђа од самоковског и паланачког. Нишки митрополит Гаврило бејаше оптужио неког попа Мирзету, што буни народ у Нишу и околини против црквених и државних закона. По тој оптужби «султан Мустафа 1. (1757—1774.) нареди да се та;