Наши нови градови на југу

120 КОСТА Н. КОСТИЋ

поп“ Мирчета прогна „у тврдињу Егри Паланку“. И султан Абдул Хамид !. (1774—1189.) бејаше наредио да се у „Паланку Егридере“ пошље у заточење неки Димитрије, који се издавао за митрополита. Ови прогнаници Димитрије и Мирчета вероватно су били противници укидања Пећске Патријаршије (1766.) и Грка Фанариота, те су их турске власти прогањале у Паланку на тужбу грчких владика. Стару тврђаву са четири куле у сред вароши видео је крајем 18. века барон Божур. Гвожђе се израђивало у пала– начким самоковима и крајем 18. века Енгелов путописац, непознати Дубровчанин, забележио је: „Место Егри Паланка вуче своје врло вел ике приходе од израде гвожђа, које се добија из оближњих рудника, а лако се ту ради искоришћавањем изобилне воде“. Рад је био жив и у првој половини 19. века. Ами Буе видео је топионице и самокове (изпез де Тегу у околини Паланке. Руда је на воловским колима доношена на вигњишта, где је у вигњама гвожђе топљено, па онда ношено у Паланку, где је било доста мајстора који су правили оружје, клинце, потковице и др. У Паланци, овећој варошици од 2—3090 становника, свуда се тада виђаху полуге сировог гвожђа. Још 1866. год. у Паланци дућани беху већином: ковачнице у којима се израђиваху потковице и клинци од домаћег гвожђа, и по цес дан по варошици одјекиваше велика ларма од ковања. Рад је рударско-ковачки престао у Паланци вероватно кади у Самокову и Кратову и на Власини, после српско-турских ратова +876—1878. г. На крају 19. века Паланка је имала преко 4000 становника,