Наши нови градови на југу

КУМАНОВО.

У нашим се споменицима данас широм целе наше државе познато Куманово јавља као село у 14. веку. У једној повељи краља Стевана Дечанског призренској епископији од 1326. год. помињу се села: Куманово, Лутовица, Белаћевац и Слатина. И данас у кумановском крају постоје села: Слатино, Бељаковци и Лутовица. Крај око Куманова звао сеу Средњем Веку Жеглигово, земља жеглиговска, предео ожеглиговски или жеглимовски, поље Жеглигово 1354. год. „земља жеглиговска“ помиње се као баштина севастократора Дејана. Ту су Дејанову баштину доцније наследили Дејановићи, па се због УЖеглигова Костадин Дејановић звао и Жеглиговац. Поред Куманова у жеглиговској жупи било јеу 13, 14. и (5. веку и Нагбричино. 1300. године јавља се неки Радин Ногоричлен из Жеглигова. 14. маја 1474. тод. јавља Дубровачка Општина да се румелијски паша Сулејман Босанац са великом војском кренуо „из места званог Нагоричино које је удаљено од Косова три дана хода“. Младо Нагоричино јавља се први пут средином 15. века (1456). Због тога се оно прво Нагоричино зове и Старо, као, на пр, у Пшињском Поменику. И данас постоје села Старо и Младо Шсогоричино. Старо име Жеглитово данас се сасвим изгубило, а заборавило се за време Турака. У нашим се споменицама последњи пут јавља 1512. год. када „Турци пленише Жеглитово и Овче Поље“. Амп Буе је једини забележио да Турци Куманово зову Жеглигово, али то Буево казивање ничим се не потврђује. У једној повељи цара Константина Теха (1258—1277. помиње се манастир Св. Ђорђа Горга („Скоропостижног“), који је био сазидао цар Ромал „га брду Вирпину према граду Скопљу, над Серавом“. То је, свакако, ма-