Наши нови градови на југу

КАЧАНИК.

Под Качаником. се за турског времена годразумевао теснац, варошица и качаничка или орханијска нахија; турски званични назив Качаника био је Орханије. У нашим народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник: Уз Клисуру тврда Качаника, Дервен Качанечки. У оном крају има и село Стари Качаник. Варошица Качаник вероватно је у турском времену постала, као што јој је и турско име Качаник од качак (разбојник). Качаник је још од 16. века био легло разбојника.

Најстарији спомен Качаника (Клисуре) је из 16. века. Ди Френ-Канеј (1573. прича како је чауш Ноаљеву посланству (чији је он путописац био) обратио пажњу кад су пролазили Качаничком Клисуром да буду обазриви и да иду с оружјем у руци, јер је тај пролаз ваузет разбојницима и лоповима арнаутским, који су пре мало дана били убили пет кадија са целом њиховом пратњом. У 17. веку Качаник најпре помиње Хаџи-Калфа и положај му одређује на дан хода од Скопља, између Скопља, Приштине, Мораве и Призрена. Још Хаџи-Калфа помиње да је неки Синан-паша подигао себи кућу у Качанику. Евлија Челебија много опширније описује Качаник. Тврђаву. покрај реке Лепенца, на уласку у клисуру, био је подигао Синан-паша. Она је од камена, четвероугласта и у обиму 800 корака. У тврђави има заповедник, војна посада од !50 људи, два топа и 40—50 кућа. Изван тврђаве, у вароши, су куће ћерамидом покривене, и свака има свој врт. У вароши има 1 џамија (сазидана 1593. год.), ! бекташка текија, 1 основна школа, ! велики хан, ! хамам. У околини има винограда и вртова. Према овом опису Челебијину и ако је тачна година зидања оне џамије, Качаник је као насеље постао у 16. веку, а