Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 129

тврђаву му подигао историјски Синан-паша из 16. века. Али Качаник није била каква знатна варош, јер и сам Челебија вели: „Од чаршије и трга (у Качанику) ни трага нема, јер Скопље није далеко одавде“. И тада је -вредност Качаника би!а војна, јер је његова посада и стража осигуравала пролаз кроз клисуру и трговцима и путницима. Петар Богдановић у свом извештају од 1685. год. вели о Качанику: „У дну ове равнице (Косова), на супротној страни од Звечана, је Качаник, где станује једна чета од 70 људи, који су се утврдили у распалим зидовима, као у неком тору, одакле би каменицама са брдашца, које надвишава те зидове, могли сваком пролазнику препречити пут. Ови војници чувају планински теснац, који се од овог места па до Скопља, у дужини десет миља, пружа, и којим пролазе трговци.“ У таквој тврђави турска шосада дочекала је 1689. год. ђенерала Пиколоминија, који је заузео Качаник „дуг осам сати према Скопљу.“ Аустријски извештаји тога времена помињу „варошицу и градић Качаник“ (544 (е! ипа 5ећ1о55 Сатапек) као лепу варошицу са градићем, с лепим зидовима и широким рововима. Ово је свакако улепшан опис Качаника. Према нашим записима, Аустријанци су оставили у Качанику посаду, коју 1690 год. Турци исекоше, После тога Качаник се ретко помиње. По једном хвалисавом натпису у самом кланцу, Гурци су око средине 18. века, саградили пут кроз Качаник, али је ово била у ствари поправка старог пута. Али непроходност Качаника трајала је непрестано. Кад је 1807. год. Решид-паша очистио Качаник од разбојника, отпочео је известан саобраћај кроз кланац. Божур помиње село Качаник око кога је видео развалине некаквог старог водовода. И Буе са помиње као мало село; пут у клисуру је водио испред села и „старог српског замка“, у коме је ајан (војвода) столовао. По Г. Јуришићу, још у средини 19. века, у тврђавици је било неколико стражара, који су путницима прегледали путне исправе а од каравана и кириџија наплаћивали извесне

9