Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАПОВИ НА ЈУГУ 137

из Софије преко Чемерника и Врања, опседе Ново Брдо, али се град одбрани поглавито јунаштвом насељених Дубровчана. 1427. Ново Брдо и Призренац опсађиваше султан Мурат; и тада у обрани града помагаху Дубровчани. При првом паду Србије 1439. год. Ново Брдо се најдуже држало, пуне две године; оно је капитулирало тек 21. јуна 1441. У овој јуначкој одбрани Новог Брда опет су учествовали Дубровчани, који се тамо затекоше. За време турске опсаде Новога Брда, Дубровачка је Општина најпре опоменула своје трговце у Новом Брду да се чувају, па је затим молила султана Мурата Ида опрости дубровачким трговцима, ако би они, нагнати силом самих прилика, учествовали у одбрани Новог Брда и других опседнутих градова. У то исто време Дубровачка Општина препоручује браниоцу Смедерева Гргуру Њурђевићу и деспоту Њурђу своје трговце у Новом Брду, и деспот у новембру 1440. год. из приморја препоручује их доиста својим војводама у Новом Брду. И под турском владом (1441.—1444) у Новом Брду остадоше и даље Дубровчани, али град Ново Брдо још тада поче опадати и не могаше се више опоравити. 1443. год. новобрдски Дубровчани узеше под закуп неке турске царине и на своју руку послаше султану своје посланике, али их за све те њихове поступке укори Република. Пред крај турске владе, 1444. год, по нашим летописима, Ново Брдо пострада, јер га: Турци „поробише“ и „посекоше“, а и пожар бешњаше те године. Када је султан Мухамед |!| 1453. г. освајао Цариград, он је из Новог Брда добавио новобрдске рударе, да му помогну освојење Цариграда копањем минских ходника и поткопавањем зидова и кула. По други пут Туоци освојише Ново Брдо“ са Призренцем 1. јуна 1455. год, када га је султан Мухамед ||, после четрдесетодневног бомбардовања из великих топова, приморао на предају. Пад Новога Брда изаввао је јак утисак у Италији и Угарској, јер се Ново Брдо сматраше као једна од тврђава: Хришћанства. Ново Брдо се било предало на веру.