Наши нови градови на југу

7138 | КОСТА Н. КОСТИЋ

Ђило је утврђено да се нико не дира, да свако може остати где је; али султан, по саопштењу Михаила Константиновића, једног од бранилаца Новог "Брда и турског заробљеника, није одржао задату греч. Он посече одличне грађане, 320 момака и 700 девојака раздаде својим људима као робље, а многе младиће, међу којима је био и сам Константиновић, узеде за своје јаничаре. Богату варош ново"ордску Турци тада опљачкаше; у тврђави поставише „диздара, у подграђу бега и кадију. Уз то Турци утврдише ту. и једну своју колонију. 1466. год. Турци претворише у памију сашку цркву Св. Нижоле. Саси су се посте тога вероватно разишли. 1467. год. пресељаваху Повобрђане у Цариград, који су освајачи хтели да оживе насилним насељавањем «становништва из словенских и грчких земаља. Идуће, 1468. год. беснео је помор у заосталом становништву Новог Брда. Дубровчани се још после другог пада Новог Брда беху један по један иселили одатле. При "свем том, у том најтежем времену по Ново Брдо, рударство новобрдско није сасвим пропало. још у 15. веку радило се прилично. По једном запису, 1479. "год. султан Мухамед [., погуби Јању „господара ново"брдског“, четири његова сина и двангест унука. Љуто је нешто био погрешио стари Јања, који је У Новом Брду био свакако што после једног века кнез Димитрије Пепић у Кратову: феудални кнез и тосподар рудника. Међутим то новобрдско господарство није било престало ни после страшне погибије господара Јање и његова порода. 1602. год. помиње се неки Михаило Комнен Црнојевић као „господар и кнез новобрдски,“ Наш летописац за"бележио је под годином 1490. да је снег „побио групнике (рударе) у Запланињу“, а под 1504. да се запалио „цех (рудник) запланињски“ и поморио рупнике. Запланина се и данас зове један део Копаоника, на коме се тада радило, па је вероватно да су и око Новог Брда тада радили рудници. Нешто је живнуо рударски рад око Новога Брда у 16. веку, али то никако не бејаше Ново Брдо „старе славе. Бенедикт Курипешић путовао је 1530.