Наши нови градови на југу

140 КОСТА Н. КОСТИЋ

имали мајдане, за војску би било пенези (новаца) доста“.

И у 17. веку радило се у новобрдским рудницима, све до пред крај тога века. Сребро је топљено и продавано на месту. Султан је и у Новом Брду ковао своје сребрне новце. Рудници су давани под закуп. У тврђави је била посада, а у подграђу варошица од 200 кућа. Поред Срба и Турака јављају се у 17. веку у Новом Брду и Јевреји. О свему овоме имамо прилично сепомена и потврда. Марин Бици у свом извештају наводи да султан узима половину од добијеног сребра из новобрдских рудника, а друга половина иде онима који копају руду. У Подграђу Новога Брда било је тада 40 католичких, 60 православник и 100 турских и јеврејских кућа. Нека православна црква била је преобраћена у џамију, а католици су имали две цркве, једну у подграђу, а

на пола миље даље од ње другу већу. Католички свештеник помиње се у Новом Брду и 1634. год. Католички извештаји из 17. века рачунају Ново Брдо стално као место у Србији. Барски и призренски архибискуп када обилажаху „Србију“, увек свраћаху иу Ново Брдо. У средини 17. века католици Ново"дрђани беху малобројни, па чак бише невољно увучени у један католички архибискупски скандал. Света Конгрегација у Риму 11. јула 1650. постави за призренског бискуна Ћипровчанина Франческа Сојмировића; али и охридски архибискуп Андрија Богдан жељаше бити призренским бискупом, па шта више с том намером он и дође у Призрен. На тај начин призренска католичка бискупија доби у исто време два бискупа. Свађа се протегла до 1653. год. Нато " се Светој Конгрегацији 28. јан. 1653. жале „синови католици српске земље“ Новобрђани: Франо Метон, Себа Ћиновић, Себа Кукумагић, Иван Дејановић, и моле да им даду једног од она два бискупа, да се и даље не би развијао црквени скандал: „И сада“, веле наши честити Новобрђани у своме писму, „обадва хоће да су наши старјешине и пастири ово мало редовника и карстијана ради“.

Да се у 17. веку у новобрдским рудницима доста