Наши нови градови на југу

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 141

живо радило најбољи су нам сведоци турски географи Хаџи-Калфа и Евлија Челебија. Ново Брдо спадало је у приштински санџак. У Скопљу је била онда главна рударска инспекција, чији су чиновници, налзорници рудника (емини) били у Новом Брду и у Приштини. Сребрни новобрдски рудници давани су под закуп. У другој половини 17. века новобрдски диздар (заповедник тврђаве) држао је за 100 товара сребра један сребрни рудник са три окна. У рудницима су радили и сребро копали осуђеници. Сребро је топљено и продавано на месту. За владе султана Мурата ТУ. (1623—1640) у Новом Брду је кован турски сребрн новац, на коме је Ново Брдо означавано као месго где је кован. Али та новобрдска ковница је већ 1621. год. затворена.

Ново Брдо, негдашња „мајка свију градова“, бејаше у другој половини 17. века мало и незнатно место. 1651. год. бејаше католичка општимиа спала на 18 домова са 70 душа. Обадве католичке цркве, и она у подграђу и она даље од града, беху сасвим опале, сизомашни католици не могаху их оправити, те им је свештеник држао мису у једној од њихових кућа. 1685. године у тврђави је било свега 10 кућа, а сама је тврђава толико била оронула, са кућама без врата и прозора, да је јаничарска посада од 40 људи становала у подграђу, у коме бејаше свега 150 хришћанских и муслиманских домова. Та је јанпчарска посада у турско-аустријском рату 1689. год. сачекала и наступање ђенерала Џиколоминија, који заузе Ново Брдо и постави своју посаду; али идуће, 1690. године, Турци повратише Ново Брдо, а затечене Аустријанце исекоше. После овога Ново Брдо је као рударско средиште сасвим пропало, као и сва рударска места око њега. У 18. веку не помињу се новобрдски рудници ни рад какав у њима, али се ипак помиње Ново Брдо као место. 1750. год. фрушкогорском манастиру Јаску подиже чесму о свом трошку Младен Николић, „от, Новога Брда от турскија страни“. 1756. год. помиње се неки поп Стеван од Новога Брда. Негде у другој половини 18. века посетио је Ново Брдо призренски митрополит јев-

|