Наши нови градови на југу

142 КОСТА Н. КОСТИЋ

севије. У берату султана Мустафе Ш. (1757—1774.) о укидању Пећске Патријаршије (1766.) помиње се „трад“ Ново Брдо, као иу једном ферману султана. Селима 1: (1789—1807.), а 1798. год. наводи се каза новобрдска.

Ново Брдо као насеље, и то као жалостан остатак некад чувеног и славног Новог Брда, одржавало се кроз цео 19. век, па се одржало и до данас. У времену Буева путовања у распалој тврђави још је столовао дремљиви ајан (војвода), а у подграђу је било стотину све самих арнаутских кућа и три-четири џамије. Већ после двадесет година подграђе се новобрдско необично смањило, јер се ве– ћина становника из Новог Брда иселила у Приштину и Гњилане. Мајор Зах, пратилац консула Хана, нашао је у Новом Брду 1858. год. трошну тврђаву и у подграђу 15 муслиманских и једну хришћанску кућу. Зграде су биле дебелих зидова, јер је за њих узиман камен из распале тврђаве. Иван Јастребов: 1873. год. нађе око тврђаве 30 муслиманских кућа. Унутра у разваљеном граду још сгајаху „велике бомбе од камена“, које се некада употребљаваху за одбрану. Градска су платна била још здрава, а на источном зиду виђаше се високо узидан крст од, црвеног мермера. У близини села распознаваху се зидине велике недовршене цркве: као да су је скоро мајстори напустили испред навале Турака. У околини 'се лепо распознаваху „рупе, из којих се некада вадило сребро. Град је јаче оштећен око 1892. год., када су Турци из градских зидова чупали тесано камење за приштинску касарну. Данас око града. виде се безбројни темељи од кућа, темељ до темеља, изгледа без правилних улица, и на тим темељима подигнуто је неколико бедних и сиромашних кућа. још се познају трагови од путова који су везивали Ново Брдо са Приштином, Врањем и другим местима, затим путови који су везивали поједине руднике. Кад ли ће доћи нови пионери обновљене српске културе, да подигну на осталим темељима. своје станове, те да после два и по века оживе једну стару и славну индустрију 2