Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

68 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

тембра, чију је основну претпоставку сада демантовао. Међутим, он то није учинио, него је, на против, и њу, онакву каква је била, задржао у важности, тако да је она збиља и даље остала да служи као идеја водиља у предстојећем раду команданта Треће Армије. Шта више, излажући на томе скупу своја најновија гледишта о груписању главне снаге турске војске на Штипском положају и изгледима да ће се ту понајпре и тући одсудна битка, опет он упорно и доследно, као кад би, на против, ту битку очекивао код Скопља па чаки у околини Куманова, инсистира на својој првобитној замисли, да Прва Армија никако не прелази ово друго место пре но што се буде сјединила са левим крилом Треће. Услед тога би се пре могло узети да је он, за сваки случај, знајући из искуства да у рату могу искрснути и разне непредвиђене околности, хотимице ишао на то да, доклегод не буде имао пред очима приближну слику фактичног стања на страни непријатељевој, оперише ·са двема претпоставкама, па која од њих двеју упали: једном за Другу, а другом за Трећу Армију, но с тим да Прва Армија између тих двеју прет поставки одржава као неки баланс.

Како било, тек он себи, у овом времену неизвесности, предвиђања, нагађања и лутања, није везивао руке, узимајући за основ својих комбинација само једну претпоставку. Имао их је, дакле, две које, не само што се у својим главним линијама узајамно не искључиваху, већ, шта више, у заједници даваху једну идеалну целину у смислу предохране од свију евентуалности, на које смо у овом рату могли нагазити. Јер у суштини допуштаху па чак и олакшаваху, без обзира где ће се тући одсудна битка, оно чега се он ни једног момента не беше одрекао. А на име: да се најпре, и то северно од Скопља, сједине Прва и Трећа, па потом да обе иду преко Овчег Поља ка Штипу и Велесу, на сједињење са Другом Армијом, која је,