Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 69

као најближа троуглу Скопље — Штип — Велес, имала дотле да се држи резервисан, да не би била оделито потучена.

Држећи се, дакле, ових двеју претпоставки, он је био спреман да бије битку свуда и на сваком месту: и код Скопља и на Овчем Пољу и на Штипском положају, па чак п код Куманова или испред њега, ако би се Турци пре сједињења Прве и Треће Армије кренули овамо. Али, што је још најважније, та његова резервисаност помогла му је да у последњем тренутку, кад је требало прелазити границу, а на основу накнадно добивених аутентичних извештаја, ако не о јачини а оно баро местима груписања главне снаге турске војске, са довољно лакоће прихвати нову, али сада дефинитивну комбинацију. И то баш ону, која му, поклапајући се у главном са његовом идејом израженом у директиви од 30. септембра односно употребе Треће Армије, даде за право што није брже боље похитао, да јој онда, када му изгледаше да се главна снага турске војске концентрише за битку на линији Штип— Велес, измени претпоставку која допушташе могућност примања битке и у подручју Скопља.

Иначе, сем што је морао редуцирати а по негде и сасвим укинути првобитно пројектовани размак времена у погледу наизменичног отискивања оделитих савезничких група са наше и бугарске границе, та нова комбинација није изазвала никаква поремећаја у дотадашњим његовим идејама односно употребе и осталих двеју армија. С једне, дакле, стране, она није стојала ни у каквој опреци са његовом ранијом намером, израженом у директиви од 80. септембра и на скупу дивизијара Прве Армије у Врањској Бањи, да не увлачи у акцију даље од Куманова ову армију, доклегод се раменом не буде чврсто ослонила на Трећу. С друге пак стране, она је већ пмала припремљен квасац и у директиви од 22. септембра, а на месту где се