Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

70 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

набрајају разни случајеви дејствовања Тимочке дивизије [ позива из састава Друге Армије. Па је тој дивизији само требало одредити, којим ће се од оних, овом директивом предвиђених трију праваца кренути и на ком ће месту сачекати долазак Прве Армије за случај, ако би непријатељ и даље остао онде где је према најновијим извештајима вршио концентрацију својих снага, те да га после заједно с њоме нападне. А што се тиче бугарске У 1 дивизије која је и иначе, у сваком случају, па било да се непријатељ припрема за битку на Штипском положају, Овчем Пољу или негде још више напред, требала да се држи правца преко Царевог Села, Кочана и Штипа за Велес, она би пу овој прилици на томе правцу веома корисно послужила, грозећи његовој позадини.

За основ овој комбинацији која је била завршна, јер је по њој и био извршен покрет, послужио је податак, који је у директиви упућеној Т. октобра Првој Армији за наступање преко границе био формулисан овако: „По добивеним вестима главна турска војска, коју ћемо имати пред собом, концентрише се у околини Скопља, Овчег Поља и Велеса, Њена предња оделења на тој страни држе Егри Паланку, Страцин и Рујан“. Дакле податак, који је у главном био истинит, но који, хватајући се чврсто за претпоставку у директиви од 80. чињаше као неку спону између ње ионеу директиви од 22. септембра, односно између оне прве и конкретније форме која је овој другој, дотле веома широкој и растегљивој претпоставци била дата на скупу дивизијара у Врањској Бањи. Јер, иако је сада отпао Штипски положај, који је на томе скупу био обележен као главни, ипак више није било у питању ни Скопље са својом непосредном околином, које је имало важну улогу у директиви од 30. септембра, већ читава просторија између Осоговске планине, Криве Реке, Пчиње, Ка: радага, Вардара и Брегалнице, према којој је сада