Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 71

требало коначно регулисати и навити сложени механизам предстојећег марш-маневра наших трију армија. Или, ближе речено, у питању је била линија Скопље-Овче Поље, ка којој су ове три требале бити концентрично управљене, м то: Трећа са северозапада, Прва са севера и Друга Армија са североистока и истока, што је на послетку стварно и било урађено потоњим директивама за Прву и Другу, у вези са директивом од 30. септембра, којом је још раније био одређен рад Треће Армије у овоме смислу.

Али се опет није могло проћи без извесног узајамног сачекивања, које, с обвиром на њихову неједнаку удаљеност од ове линије и неизвесност У којој се још увек налазаше наша Врховна Команда у погледу јачине непријатељеве на њој, одиста изгледаше неизбежно. Само што сада, пред перспективом да ћемо у прво време продирања нашег непријатељском територијом имати посла само са слабијим одредима истакнутим ближе граници, бејаше том сачекивању њиховом дата много блажа форма него ли у првим директивама, састављаним у време док се још ништа није знало о непријатељу. Јер, сем бугарске УП дивизије од које ни иначе, због самовољног упућивања двеју бригада за Солун, неће бити велике користи на правцу за Кочане, ни једној међу њима није више било тражено да на граничним положајима чека, док суседна армија с десна не избије на њену висину, као што је произилазило из смисла ранијих директива. Него су све имале то да чине тек пошто се буду примакле ближе напред поменутој линији груписања главне снаге турске војске, и то: Прва пред Кумановом, а Тимочка дивизија | позива из Друге Армије на положајима код Кратова, до којих су места и једна и друга, слободно и самостално, не уздајући се у помоћ својих суседа с десне стране, имале себи да прокрче пут.

И одиста, оног истог дана, т. ј. 7., када је по