Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

72 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

наређењу од 6. требала да пође Трећа Армија, војвода Путник, услед најновијих вести о концентрацији главне снаге турске војске и њених истакнутих одреда а може бити и о решењу Бугара да своју УП дивизију одмах гурну напред, као да је добио крила. Па, одлучивши да не чека резултате борби Треће Армије ни пред Приштином, нареди Првој и Тимочкој дивизији из Друге Армије да се крену сутра-дан, 8. октобра, сводећи тим својим поступком раније спомињани размак у времену поласка појединих армија на цигло један дан, Но, због задоцњења Треће и предузимљивости команданата осталих армија, испало је то да су и Прва и Трећа и Тимочка дивизија Г позива из Друге Армије заузеле своје полазне положаје на граници или нешто мало даље унапред истога дана, т. ј. "., и да су отпочеле наступање опет истог дана, т. ј. 8. октобра, са чиме је и тај накнадно пројектовани минимални размак у самој ствари био уништен.

Противно првобитном пројекту који је условљавао извесну мању или већу али у сваком случају доста маркантну наизменичност у њиховим првим покретима, зрмипјама бејаше суђено да се крену једновремено. И наравно, под таквим околностима, било је потпуно извесно да ће Прва Армија, и поред вероватног непријатељевог отпора, прогурати уском просторијом између Карадага и Козјака пре но што се буде на гребену оне прве планине појавило лево крило Треће Армије. Било је извесно и то да ће Тимочка дивизија 1 позива из Друге Армије доспети до Кратова, према десном боку Овчепољског положаја много раније но што Прва, спојивши се са Трећом Армијом, буде напала овај положај с фронта. Зато, да се њих две не бо појединачно ангажовале, нападајући како која стигне главну снагу турске војске на линији њене концентрације, опет су им морале бити наметнуте за норму њиховог држања