Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 73

извесне мере предострожности које, иако се у многоме разликоваху од оних у првим дпрективама, могу се сматрати као некакво њихово природно и логично продужење. Јер је и њима био корен у неизвесности, која још не престајаше притискивати п кочити све наше пројекте и која се састојаше у томе што се није знало, колико ће трупа непријатељ стићи тамо да сакупи до момента када поменуте наше две групе буду са њим ступиле у додир.

Првој Армији је најновијом директивом, т. ј. оном од "“. октобра, било наређено, да се заустави када буде доспела пред Куманово, одакле ће после, тек кад јој преко Карадага буде стигла Шумадиска дивизија [1 позива, а уз садејство осталих јединица из Треће Армије гребеном Карадага и Качаничким теснацем, продужити наступање ка Скопљу п Овчем Пољу. Додуше, није било искључено, а с тим је, судећи по свима знацима, и војвода Путник рачунао, да је непријатељ предухитри и нападне за време док се буде сама бавила код Куманова, односно док јој се не примакне Трећа Армија за толико, да јој може, директно и индиректно, пружити своју помоћ. Али опасности од тога није било, јер су сви изгледи били, да ће она, ако би се пи то десило, имати у себи довољно снаге да тај напад одбије или бар задржи чак и у случају ако би код Треће Армије наступиле и такве околности да је, овако усамљена, буде морала и нешто дуже причекати. У толико пре што непријатељ, и онда кад би код њега све ишло као што треба, ни у ком случају не би могао, пошто се буде осигурао у својим боковима, известп противу ње код Куманова већи број бораца но што је она сама тада износила.

А што се тиче Тимочке дивизије [ позива, за њу је било предвиђено да са својом главном колоном по заузећу Криве Паланке не пде директно за Кратово, које је имало послужити за крајњу