Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

74 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

мету до које је у овом периоду општег приближавања замишљеном главном бојишту имала достићи, већ обилазним путем преко Страцина, по свој прилици с тога да би моментаном демонстрацијом у правцу Куманова допринела што бржем паду турског предњег положаја на Рујну. Иначе, пошто она представљаше слабу снагу за једну, и по својој природи и по ширини додељене јој зоне, опсежну самосталну операцију, која јој с обзиром на њен положај у општем стратегиском развоју наше војске требаше пасти у део, војвода Путник не хтеде од ње ни тражити неке велике подвиге, бар за прво време док не отпочне општи напад на линију Скопље — Овче Поље. Њему је сада било главно да је, онако осамљену и за извесно време лишену потребног ослонца на суседну јој бугарску дивизију, коју је још неко време мислио да задржи на граничним положајима код ПЦаревог Села и Џумаје, има на расположењу онде, одакле би доцније, кад наступи одлучан тренутак, могла ударити у десни бок непријатељских трупа на Овчем Пољу или предузети паралелно гоњење ка Кочанима. С тога му је изгледало да ће бити сасвим довољно, ако она, после оне моментане демонстрације код Страцина, буде успела да заузме и у својој власти одржи положаје код Кратова, потребне јој за ослонац у напред поменутој њеној познијој, али главној улози, која тада, услед тога што је немогуће било унапред погодити какво ће држање заузети непријатељ, још увек припадаше магловитој будућности. А да би је ставио у немогућност да каквим погрешним или пренатљеним кораком, следујући неком тренутном импулсу, и обратно, подајући се каквој тренутној малодушности, компромитује пре времена предстојећи јој главни задатак, одузе јој сваку инициативу и мотућност самосталног опредељивања једном, за овако самосталне колоне, и сувише прецизном и крутом одредбом у директиви од 7. октобра: да по доласку код Кратова чека даље његово наређење.