Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 75

Ова одредба, која је уосталом била у складу са његовим заповедничким темпераментом и навиком да све држи у својој руци и да га сви потчињени безусловно слушају, показала би се целисходна у случају да су Турци остали при свом првобитном плану: да не прелазе у офанзиву, док не буду прикупили довољно јаку снагу. Али се бејаше показала штетна у ситуацији која је била створена, када они, са оним што су на брзу руку били прикупили у сливу горњег Вардара, сасвим неочекивано и лакомислено одоше у сусрет нашој Првој Армији и са њом код Куманова заметнуше одсудну битку, остављајући за леђима Овче Поље, према чијем се десном боку требаше појавити Тимочка дивизија [1 позива. Јер ова дивизија, налазећи се, под утицајем њеним, као у некој хипнози односно тога да по доласку код Кратова, док не добије накнадно наређење, нема шта да ради, у даном моменту, када је могла произвести сјајне резултате, није нимало умела да се снађе. Тако дакле, за време свога марша ка Страцину и потом, за време свога развијања и смештања на положајима код Кратова, вршеног на начин као да се спремаше искључиво за одбрану, пропустила је да испита стање ствари код непријатеља, и то баш у правцу просторије замишљеног груписања непријатељске главне снаге. И због тога није ни покушала да искористи јединствено повољну прилику, када је преко Црног Врха, који, по некаквом уображењу код Турака да ми нећемо ударати на планине и планинске греде, није био ни поседнут, могла пасти у позадину код Куманова скупљене турске Вардарске Армије.

Ово је била друга омашка, која би се као таква могла забележити у комбинацијама војводе Путника. А прва му је била она, о којој је раније било говора, односно упућивања целе Треће Армије на Пршштину, па и Моравске бригаде ! позива, која је корисније могла бити употребљена,