Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

80 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

снаге упадне у Бугарску и тамо демонстративним нападом кооперпше главном који је имала извести Источна Војска из Тракије, а са другим да тај маневар осигура према северу, што ће рећи према српској војспи која отуда буде напшла. Само што је после у штабу Вардарске Армије, која припадаше тој Западној Војсци, све то, због дилетантизма његових генералштабних официра било преокренуто тако да је иза тога, сасвим случајно и за Назим пашу и за Али Ризу, произашла офанзива ове армије и противу нас код Куманова.

Дакле, ноћу између 8. и 4. октобра, пошто се већ беху разбуктале борбе на свима отворима црногорске границе и код нас у околини Мердара на фронту Треће Армије, било је од команданта Западне Војске, Алп Ризе, због добивене де пеше од Главнокомандујућег турске војске из Цариграда о предузимању офанзиве противу Бугарске, наређено: да самостални Струмички корпус отпочне наступање ка Џумај-бали и, прешав границу, заувме висове код Кочержева, држећи везу са Вардарском Армијом и штитећи теснац Кресну. Вардарској Армији пак, као да се предосећаше скори налет Бугара у правцу њеног десног бока, том директивом било је наложено: „да заустави непријатељско надирање на Царево Село; да непријатеља по могућству и разбије и да на линији Берекетли (Овче Поље)—Куманово заузме такав положај да онемогући наступање српске п бугарске војске на Куманово“.

По тој одредби која је, мора се признати, доста нејасна, јер ко зна колико је морала изгубити од свог правог значења док је била преведена са турског на немачки и са немачког на српски језик, Вардарска је Армија, у чему апсолутно не може бити сумње, требала одмаршовати ка Царевом Селу, Овчем Пољу п Куманову. На Овчем Пољу и на положајима испред Куманова имала је стати и пустити да је ми п Бугари од