Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОбОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 83

чајно заметнуте борбе између Арнаута и наше Моравске дивизије П позива, А сутрашњег дана, т.ј. 5. октобра, Арнаути провалише у реону Копаоника. ка Блажеву, где није било наших регуларних трупа, и са двема новим групама навалише ка Медвеђи. и покушаше пробити се код карауле Лисице, где је граница највише била истакнута према Приштини, и у околини Свирачке карауле, која се налазаше тачно према Гиљану. Овога дана, опет у духу напред наведене заповести, бејаше са великом ужурбаношћу предузето и скраћивање дубине у дотадашњем развученом распореду турске Вардарске Армије, односно свођење њене дотле дубоке концентрациске просторије, која се протезаше чак до Битоља (као главног центра прикупљања У корпуса, на другу, много плићу, у троуглу СкопљеШтип—Велве. Као стратегиска резерва за северни и јужни фронт — према Србима, Бугарима и Грцима имала је остати само 18. низамска дивизија која“ је, бев неколико батаљона упућених у Скадар, требала из“ Дебра да пређе у Битољ, те да тамо доврши своје попуњавање, са којим је била много задоцнила. А све остале, у Битољу већ искупљене, трупе УГкорпуса — 17. низамска, без неколико батаљона упућених такође у Скадар, и битољска редифска дивизија, која по броју бораца од ње, овако редуциране, није била много јача — кренуше се“ форсираним маршем за Велес. Па, пошто у пролазу кроз Прилеп, поведоше са собом и неке своје делове који се попуњаваху у овоме месту, осим једног батаљона 17. низамске дивизије који је, због пораза Приштинског одреда пред фронтом наше Треће Армије, морао бити упућен долином Треске у Качаник, продужише у једној компактној колони маршовати друмом преко Бабуне. И на. крају трећег дана тог напорног марша, т.ј. 7. ок-“ кобра увече, када српска и бугарска војска већ беху загосподариле граничним положајима у своме

6•