Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

В4 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

вахвату и једним својим делом упале и на турску територију, те две дивизије приспеше прилично ваморене у Велес, из кога, да би им се направило места, беху отишли у Штип зачелни делови М корпуса.

На тај начин, у последњој фази концентрације напред именоване турске армије, управо у фази иза које, у смислу добивеног задатка, одмах требаху отпочети марш-маневри са већ формираним али недовољно попуњеним корпусима, као места прикупљања ових коначно остадоше: за У Штип, за УГ Велес и за УП корпус Скопље, Из тих места, као са полазне основице која, узгред буди речено, са фортификациског гледишта нимало није била припремљена, та три корпуса кренуше се у сусрет српској и бугарској војсци 8. октобра. Али не онако како је било заповеђено из команде Западне Војске која је, као што смо напред видели, желела код Царевог Села активну, а код Куманова и Овчег Поља пасивну одбрану, већ на начин како је то, независно и на евоју руку, било решено у штабу Вардарске Армије.

П

„Догађаји који су се одитравали на западном војишту“, тако правда овај свој пренагљени корак Зеки паша, „нагнали су највећи део Западне Војске — Вардарску Армију — да живом акцијом потражи решавајућу битку из ових разлога:

а) Непрекидно исељавање муслиманског живља из Румелије почело је било рђаво да утиче на морал турске војске. Већ беху из официрских кругова почели да се чују приговори: зашто једном не отпочнемо нападати, докле ћемо чекати 2

6) Важно би било употребити јунаке северног Арнаутлука, а с тога би било неупутно гледати равнодушно са стране како им непријатељ пустоши пределе и градове, у толико пре што је у тим местима још било наше војске.