Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 85

в) Најважнији догађај јесте то што је грчка војска 6. октобра ушла у Аласону, а једно два дана после тога заузела Коз-ћој, важну тачку, одакле је могла упутити се Битољу и преко овога Прилепу и Велесу“.

Па пошто је објаснио да би примањем битке код Штипа и Велеса, а то ће рећи на месту које још којекако одговараше ситуацији у којој се налазила његова армија, условљено било напуштање Скопља, на које се, с претпоставком да је било утврђено, нарочито полагаше у ратном плану састављеном још за време мира, он то своје правдање ревимира овако:

„Према томе, било би неопходно, пре но што стигну грчке трупе које су нам с леђа долазиле, да све своје снаге које смо имала у Штипу, Велесу и Скопљу упутимо ка Куманову и да у околини његовој потражимо одсудну битку у борби са Србима, једном од најозбиљнијих непријатељских снага које су се у томе крају налазиле, па да према приликама, какве се буду указале на лицу места, ступимо у борбу дефанзивну или офанзивну. Због тога нам је била врло добро дошла наредба из команде Западне Војске, с том само разликом што је нама у наредби на првом месту било препоручено да одбијемо напад на Кочане. Ми смо међутим претпоставили да ће ту дужност извршити Кочанска дивизија, али у овој смо се нади преварили, што смо доцније видели. Верујући да ће Кочанска дивизија наложени јој задатак испунити, ми смо приступили да извршимо оно што је било предвиђено за Куманово, те смо се тамо и упутили са главном енагом“.

Пре свега, могуће је да Зеки паша у времену доношења ове одлуке није био на чисто са тим да ли ће иза пројектованог покрета доћи офанзивна или дефанзивна битка, мада сви знаци говоре, да је он баш и ишао на то да у тој битки; ревервишући за себе улогу нападача, наметне