Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ ратови ЗА ОСЛОбоЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 87

сударити код Куманова са нашом Првом Армијом, која је, од њихове полазне основице у троуглу Скопље Штип— Велес била толико удаљена, да би могао и смео њихов марш - маневар регулисати само и искључиво према њој. Напротив, он бејаше сав у уверењу, да ће од Ћустендила преко Криве Паланке и Страцина ка Куманову, са изложеним левим боком према Овчем Пољу, бити упућена каква јака савезничка колона и да ће се његови корпуси из Штипа и Велеса (У и УМ!) по свој прилици са њом укрстити, када буду почели стизати на Пчињу. Зато му је и изгледало даће бити веома згодно, ако се преко Овчег Поља баци на ту колону, као много ближу, нападајући је с бока пре но што се буде сјединила са нашом Првом Армијом, коју би за то време једним делом своје снаге, односно својим корпусом из Скопља (УП), занимао и задржавао испред Куманова.

Са таквим је, дакле, прорачуном и изгледима на њену даљу функцију, где је за главни објект напада имала најпре да послужи савезничка колона из Ћустендила, у истини и била кренута његова армија 8. октобра изјутра из троугла Скопље— Штип — Велес, без 16. низамске дивизије, која је била код Кочана према Царевом Селу, и без 15. дивизије, која је имала да се постави лево од ње, код Злетова, ради затварања правца који води од Цар Врха и његових огранака ка Штипу. Па као што ћемо доцније видети, тек сутрашњег дана изјутра, када се бејаше сазнало да је напред поменута савезничка колона, противу које је до тога момента и био уперен марш-маневер његових корпуса из Штипа и Велеса, још далеко изван њиховог непосредног домашаја, донета је била у његовом штабу одлука, да се иде у сусрет Првој Армији и да се по могућству она нападне пре но што јој "та колона буде притекла у помоћ.

Додуше, положај Вардарске Армије, која је по задатку добивеном из Команде Западне Војске