Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

88 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

А

имала да се, онако слаба, разапне у виду лепезе: 4 и код Куманова и на Овчем Пољу и код Кочана, · потурујући се концентричном нападу српске и бугарске војске са широког фронта од Преполца до Царевог Села, био је, у шта ни њен командант нимало није сумњао, до крајности ризичан. И то у толико ризичнији, што је још у току 5. октобра било изгубљено, за заштиту њеног десног бока, доста важно Царево Село и што је, почев од овога дана, неуспехом њеног Приштинског одреда пред фронтом наше Треће Армије, приступ Приштини и преко ове Качанику и Скопљу био тако рећи слободан. При том, Главна Команда турске војске не бејаше је одговарајућом снагом обезбедила од Грка, који могаху једнога дана, дошав преко Битоља, па чак и преко Солуна који им је био више прирастао за срце, напасти је у леђа, ако би она, бранећи се пасивно на линији Куманово—Овче Поље, дуже времена тамо остала. Истина, за одбрану Битоља према Грцима могаше се рачунати на остављену у овоме месту 18. низамску дивизију из Џавид-пашиног У! корпуса. Али је она била и сувише слаба да после пораза истакнутог турског одреда код Селфиџе у Тесалији задржи навалу неколико пута јаче главне снаге грчке војске, ако се ова којим случајем после својих првих успеха буде овамо упутила. Па и задатак, који јој, под овим тешким околностима бејаше пао у део, био је неолређен у толико, што се по њему није знало, шта се у крајњој линији очекиваше од њене дефанзиве на напред поменутој линији према српским и бугарским трупама које буду наступиле од Врања и Ћустендила, и шта је требала да ради у случају ако се не буде показала кадра да од ових одбрани Куманово. Јер за њу није могло бити свеједно, хоће ли тамо, пуштајући Грке да вршљају по њеној позадини, истрајати док је српска и бугарска војска не буду сасвим претукле, или ће се, под притиском