Наш народни живот

Наше старинско оружје је део наше старе материјалне културе, те у пуној мери заслужује да буде свестрано проучено: и по обилатости, по пореклу, и по матернјалу од кога је грађено, и по облику, накиту, употреби, и по свему другоме што је у вези с њим. То ће се моћи постићи не само проучавањем нашега оружја и наше грађе која сена њега односи, њећ и проучавањем оружја земаља из којих је наше оружје потицало и грађе која се на оружје тих земаља односи. Доношено са стране оружје међу нама није служило само свјој правој намени, већ је било и образац за грађење оружја у нас. Много наше оружје носн нме по Скадру, Рисну, Далмацији, Пећи, Призрену и другим местима у којима је израђивано. Можда су се, у почетку, у наша места насељавали мајстори са стране да у њима раде и задовољавају потребу у оружју. Они су сигурно били и први учитељи нашим мајсторнма. Највећн део терминологије у занатнма око оружја није нашег, већ туђег порекла. Можда је и оружје које је грађено код нас задржало имена своих старих узора, па су означавала само начин на који је оружје грађено, онако исто као што данас турско и немачко одело не значе одело донесено из Турске и Немачке, већ одело начнњено по обрасцу турском и немачком, нли као што француска кујна у нас не мора значити јело из Француске, већ наше, справљено по француском начнну. Но у нас се није остало само на пренашању оружја, оружних заната и терминологије, већ се отишло много даље. Поменули смо већ да се на неком оружју налазе записи на страним језицима. По њиховом обрасцу јавили су се и на нашем. У народним песмама помињу се записи на сабљама, у којима су и.мена нашнх мајстора, наших сопственика и наших светаца (крсног или ког другог):

106

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ