Наш народни живот

и ка канибализму који је у вези са људском жртвом. На Флориди људско се месо јело pajvio оЈд људи прннесених на жртву. Исти је случај и на многим другим местима, где се од жртве или једе месо или пије крв. Жртвени облик канибализма очевидно је дошао од идеје да жртва, принесена натприродном и светом бићу, и сама постаје натприродна и света, и да се једењем од њеног меса, или пијењем од њене крви, добијају божанске особине. 7. У другим случајевима сматра се да људско месо и крв нмају натприродни утицај на оне који их узимају. За аустралијске чаробнике се верује да добијају мађичку моћ тиме, што једу људско месо. 8. Негде се сматра да су људско месо и крв лековитн. У Тасманији сматрала се људска крв као лековнта. У Кини се срце, џигерица, жуч и крв од осуђеника употребљавају у циљу ојачања. Кад тамо кога осуде да се посече сабљом, умачу некакве кугле у крв и продају их под именом „крвави хлеб”, као лек против туберкулозе. Тертулијан прича о онима, који ради лека од епилепсије, на гладијаторским представама, са лакомошћу пију крв од криваца, убијених на арени, док још свежа тече из рана. Исто се тако у хришћанској Европи пила крв од злочинаца као лек против епилепсије, грознице и других болести. Чак до почеткв XIX века делови лубање од обешењака фигурирале су међу лековима у фармаколошким делима централне Европе. 9. Веровање у чудновато дејство канибализма могло је произаћи и из мишљења да, ако се једна особа или њени деловн поједу, престаје да постоји и као дух, илн у сваком случају да губи снагу да чини зла. У Пруској је постојало веровање да, ако убица одсече, испече и поједе комад своје жртве, никад више неће мислити на свој злочин. На Гренланду, сродници убијене особе, кад су вр-

114

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ