Наш народни живот

ло раздражени секу на комаде тело убице и поједу комад од срца или џигерице мислећи да ће тиме обезоружати његове сроднике да их нападају. У Јужној Италији је опште веровање да убица не би могао побећи, ако не окуси, или ако се не попрска крвљу своје жртве. 1 То би били у главноме разлози због којих се код различитих народа канибализам могао јављати и вршити, или се још и данас врши. У нас, као што сваки зна, канибализам не постоји. По мишљењу чешког научника Г. Л. Нидерлеа претци данашњих Словена престали су бити људождери већ у врло давна времена. 2 Кад би когод, данас, ма где у нашем народу, поставио директно питање: има ли људи који једу људско месо, не само да би добио негативан одговор, но би се сваки чудио таквом питању, онако од прилике, као што је био зачуђен војвода Драшко из Горскога Ви јен ца, кад га је млетачки дужд запитао за Бошњаке и за Арбанасе: кад ухвате Црногорца „било жива, ал’ мртва у руке, хоће ли га изјест, шта ли раде?” —■ па му одговорио: „Ђе изјести ако Бога знадеш! (Ка he човјек изјести човјека?” Али, при свему томе, има извесних трагова и помена, који указују на то да ни у нас неки облици канибализма нису били непознати. Неки су од тих трагова и помена јасни, и односе се баш на наш народ, неки су у виду предања, које је, и ако се чува у нашем народу, и ако је често везано баш за наше људе, ипак могло доћи ко зна откуда, те имати своју основу ван нас. 1. Има помена да је оскудица у храни и у нас

1 Види о свему реченоме: G. de Rialle, De l’Anihropophagie. Etuđe de l’ethnologie сотрг.гее Paris 1875; R. Andree. Die Anthropophagie. Leipzig 1887; P. Bergemann, Die Verbreiiung der Anihropophagie iiber die Erde. Eunzlau 1893, a нарочито: E. Westermarck, The origin and the developmeni of ihe moral ideas, vol. 11, London 1917, стр. 553—581. 2 Л. Нидерле, Bhimi, u кулдтура bpeemixh Славит. Прага 1924, стр. 61.

115

ЉУДОЖДЕРСТВО