Наш народни живот

којима има података да их је некада било и у нас. 7. Да се једењем људскога меса или пијењем људске крви добија извесна мађичка моћ мислим да се види из тога што у Кратову, како сам приватно сазнао, онај који жели да се заштити од чини, треба да одреже комадић меса од своје пете и да поједе, па ће бити заштићен. Један ми је учитељ казивао да у западноме делу Јужне Србије секу комадиће меса од своје пете, али ми није знао рећи зашто то чине. 8. Да се данас људско месо и крв у нашем народу сматрају као лек, није ми познато. Међутим у нашим старнм Љекарушама нма помена да су се костур од људске главе и крв од жене у цвету некада употребљавали као лек. 1 9. Веровање да узимање од крви убијенога онемогућава да убица буде ухваћен познато је и нашем народу. Томе у прилог наводн Г. С. Тројановић два примера. Наиме, у Срезу Масуричком кад разбојник убије кога, он лизне мало од његове крви, верујући да га у бегству „неће стићи крв” убијенога. Исто тако Црногорци, кад одрубе главу Турчину или Арнаутину, лизну крв с јатагана, држећи да им тада „неће крв сићи у ноге”. 2 Сем ових главних разлога из којих се код различитих народа, па и код нас, могао каннбализам јављати и вршити, код нас има и иначе неких подсећаја на једење или употребу људскога меса нли других делова. По нашем народном веровању највећа казна за некога била би кад бн јео месо своје деце. Отуда и клетва; Тако своју ђецу печену не ио! 3 У Го рскоме Вијенцу овако закилње Црногорце сердар Вукота:

1 М. Medić, Zbornik za narodni život i običaje južnih Slovena, XV, стр. 317. 2 Ć. Тројановнћ, C. E. Зборник 11, 111. 5 Вук C. Караџнћ, Српске народне пословице, бр. 6249.

118

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ