Наш народни живот

Ко издао, браћо, те јунаке, Не предава пуње ни проскуре Него пасју вјеру вјеровао; Крвљу му се прелили бадњаци, Крвљу крсно име ославио, Своју ђецу на њ печену ио... 1 У једној се народној песми пева како је Љутица Богдан кумовао двема кумама, од којих је једна имала деветоро мушке, а друга деветоро женске деце, па им на крштењу, подмићен од куме што је имала женску децу, променио децу. Кад је кума видела да је место мушког добила женско дете, она се врати, нађе кума и стане га проклињати за недело које је учинио. Љуто јој се Богдан кунијаше: Нисам, кумо, живота ми мога! Нијесам ти чедо промјенио: Ако ми се томе не вјерујеш, Ја не имам од срца евлада Већ Божура у бешици сина, Ја печена изио Божура, Трећи данак на Васкрсеније, Ако сам ти чедо промјенио. Кад је за тим Богдан отишао у лов у планину, његов се син прометне у јагње и побегне у планину. Богдан га са момцима ухвати, испече и поједе, само једну плећку понесе кући, али то није била плећка од јагњета, већ „десна Божурова рука”. 2 Из освете или за казну неко може бити преварен или силом натеран да једе месо своје родбине. О овоме певају неколике наше народне песме. У песми Женидба бан-војводе Јанк а пева се како је бан војвода Јанко запросио

1 Стихови 2426—2431. 2 Б. Петрановић, Српске народне пјесме, Београд 1867, стр. 40—46. Од ове песме има неколико варианата: Вук С. Караџић, Срп. нар. пјесме 11, 19—21; Караџик за 1901, стр. 171 173; Л. НиколиН, Срп. нар. песме 111, 7; Hrvatske паг. pjesте (изд. Матице Хрватске) I (1896), стр. 139—141; Н. Беговић, Срп. нар. пјесме I, стр. 36—39; М. Кордунаш, Срп. нар. пјесме, 11, стр. 40—42.

119

ЉУДОЖДЕРСТВО