Наш народни живот

девојку у Леђану граду латинскоме, кћер леђанског краља, како ју је препросио Ковчић Муратбего и како је већ и свадбу углавио. Али, кад је чула за то девојка, пише бан-војводи Јанку да брзо скупн сватове и да дође по њу. Јанко тако и учини, и кад су дошли у Леђан, краљ их лепо прими и угости за читаву недељу. Најзад један од Латина позове девере (Мића и |Вука Војиновиће) да отидну девојци. Кад их виде девојка она удари у плач и рече им: Авај, рече, два ручна ђевера, Куда вас је нанјела несрећа Да данаске лудо погинете. Ево данас неђељица дана Да су дошли црнн Циганини, Они кују гвоздене ражњеве, Данас ће вас оба погубити, Погубити, на ражањ натаћи, Одсјеће вам ноге до кољена, И бијеле руке до рамена, Испећ’ he вас оба на жерави, Шећером he месо посипати И печене сватовма изнети. Како је девојка рекла тако је и било. Кад су ђеца већ печени били, Понесоше међу сватовима; Даше Вука Краљевићу Марку, Мића даше Обилић Милошу. И сватови су јели и не слутећи да једу месо од девера. Краљевић Марко да би се осветио за неверство и за убијство девера, после тешких сметњи, уђе, крадимице, у двор краља леђанскога. Нађе краља ђе спава с краљицом, Између њих два близанца сина, Уграбн им два нејака сина, Те им русе одсијеко главе, Окинуо ноге до кољена, А бијеле руке до лаката. У томе се пробудио краље, Внђе Марка, не внђе синове, Марко краљу ђецу сасијеца, А над краљем сабљу наклопно:

120

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ