Наш народни живот

„Јеђи краље, од твоји синова Ка сватови од Војиновића. Ако ли их окушати нећеш, Вјера моја, тако ми помогла, И тебе ћу сада погубити.” Кад то виђе од Леђана краље, Инако му бити не могаше, Сузе рони, лудо месо гризе. Кад је краље зли ручак изио, И три чаше оцједио вина, Ондар 'Марко сабљом замануо Одвоји му главу од рамена... 1 У другој се народној песми казује како је мајка певала сину Тадији да нарасте па да преотме цару царевину, своју дедовину, како је, ! ,то цар чуо, па наредио да закољу маленог Тадију, да га испеку „као јагње младо” и како је рекао његовој мајци: Сиди мало, малог Таде мајко, Па ћеш с нама сада ужинати. Ал повика један од јунака, Од јунака од војске цареве: Не јиј меса, младог Таде мајко, Не јиј меса од твога Тадије. 2 У неким народним песмама, у којима се износи страховити хајдучки арамилук и пустахилук, казује се како хајдуцн, понекад и без икаквих разлога нагоне родитеље да једу месо своје сопствене деце. У једној песми из Пиротског Округа говори један хајдук о себи: Многе сам мајке цвелио, А једну мајку највише; Закла јој сина Јована, Натера оца да пече; Отац га пече и плаче: „Јоване, јагње ђурђевско!” Натера мајку да једе, Мајка га једе и плаче... 3

1 Вук С. Караџић, Срп. нар. n јесме VI, 176—184. Слично се пева још у трима народним песмама; Б. Петрановић, Сри. нар. пјесме, Неоград 1867, стр. 647—651; 652—673: 675—692. 2 В. Raić, Nar. blago, Subotica 1910, стр. 91—93. 3 Влад. Р. Ђорђевић, Сриске нар. мслодпјс, св. 1, стр. 5.

121

ЉУДОЖДЕРСТВО