Наш народни живот

У другој песми, из Прилепа, пева се како хајдук Корун, због тешких грехова, не може да умре, па се исповеда својој матери. Између осталога прича како је са дружином наишао на човека и жену са малим мушким дететом. Детето, мајко, сам га заклав, Сам го заклав, сам го испеков. После, мајко мори, није го сековме, Натеравме, мајко, татка и мајка да го јаде... 1 У трећој песми, из Дебра, пева се слично, само што су хајдуци учинили још веће нечовештво; натерали су оца и матер да скупе иверје, да наложе огањ, да сами дете закољу и испеку, па да га једу. 2 У четвртој песми, из Водена, син се исповеда матери како су, док је био »харамија«, он и дружина нашли две младе где носе мушко дете, наредили им да га пеку и да певају, да га једу и да се смеју. 3 Можда би овде спадали и примери, у којима се говори само о клању и печењу људи, али се једење њиховога меса не спомиње. У једној нашој народној песми из Велеса пева се како су хајдуци пленили једно село и како су из њега сви побегли, сем једне богате куће, у којој је било, поред одраслих, само једно мушко дете, које су свн волелн и особито неговали. У кући су хајдуцима давали све што су хтели, но они нису хтели ништа друго до дете, које пошто су узели живо су га на ражањ метнули и пеклн међу два огња; отац му је ражањ окретао, мајка ватру подстицала, а стриц у кавал свирао. 4 У другим песмама нз околине Штипа се казује како Богдан војвода за девет година није никакав зулум учинио.

1 П, Драганова, Македонско-славлнскlи сборhhkl 1, С, Петербург 1894, стр. 76. 2 Ibidem, стр. 78. Слична је и једна наша народна песма из околино Лерина (Известиа на Народниа Етнографски Музеи вн Софна, 1924, год. IV, књ. 1 и 11, стр, 43.) s П. Драгановв стр, 79. 4 Ibidem, 174.

122

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ