Наш народни живот

ПАРТЕНОГЕНЕЗА. 188:

му глава проговорила: „Шта ме газиш кад ћу ти мртва досадити.“ Кад то чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају), узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала шта је; по том га опет завије у хартију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа остане трудна. Кад се послије стане испитивати и истраживати одкуд и како дозна се да је од оне главе. Кад девојки буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмак рукама те за браду! Онда цар заповиједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката: да огледају чини ли то дијете из лудости или од своје воље. „Ако (вели). буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама за угљевље, ако ли не будеоно ђе за дукате. Кад донесу пред дијете дукате и угљевље, а оно одмах рукама за дукате, а угљевљу ни мукајет. Цар већ види да ће оно да се испуни што му је глава казала. Кад буде дијете већ велики момак, онда га. цар отјера у свијет и каже му: Да се нигде не станиш, док не нађет гдје су се два зла ударила“. Ходајући тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто гдје је сад Цариград, нађе глогов трн гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла“, па пође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође онако унаоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане па рече: „Овдје треба стати“. У који мах то рече, у онај се мах обазре, а то се од онога трна до његовијех леђа (куд је год он ишао), створио зид. И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он