Наш народни живот

186 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

старијих времена до данас да је овакво веровање било раширено, па да и сад још живи међу врло многим народима на земљи, као једна општа мисао народа." Такво веровање постоји и у нашем народу. У неким се нашим крајевима, наиме, верује да кад женскиње преноћи голо, на месечини, у башти, или у шуми, или у пољу затруднеће. Деца су таквога женскиња видовита. Понекад се прича да им је отац вампир. По једноме саопштењу може женскиње да затрудни, ако пролази у подне кроз поље покривено житним класјем и обасјано сунчаним зрацима“. Партеногенези је врло сродно и народно веровање да жене рађају услед узимања чаробног корења, лишћа и плодова од биљака, на пример од мандрагоре или друге које биљке. У једној се нашој народној приповетци казује како је неки човек имао жену која није рађала, кобилу која се није ждребила и кучку која се није штенила, Немајући тако среће код куће, пође да је тражи по свету. Дошавши до једног студенца, седне да руча. У то дође још један путник и седне да се одмори. Он почасти путника јелом и пођу заједно. Путник га запита куда ће,и он му каже. На то му путник да једну јабуку и рекне: „Ево ти ова јабука и одмах се враћај кући; јабуку огули, па огулине подај куји и кобили, а јабуку располови, па пола дај жени да изеде, а пола, поједи ти: што је досад било неплодно, одсад ће бати плодво; а оне две кошпе, што буду у јабуци, над кућом усиј“. Човек учини како му је рекао путник и кад је дошло време жена роди два сина, куја окоти два хрта, кобила ождреби два хата, а више куће израсту два јаблана... > Овамо спада и веровање у могућност

" Ефуш 5тдпеу Нашапа, Ргтитов Раћетпту, ће тућ ој зирегпашта! Бић !п гејаноп 10 ће Тизогу ог (ће Тапшу. Бопдоп 1909, 1—250.

2 Бг. 5: Кгапза, Апгторорћугттета, 1, 51.

31 РБ. ЈикС, Возапзег Ргјагец П, стр, 171