Наш народни живот

КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ-ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША

Турска се држава делила у пашалуке, велике области, којима су управљали паше. Пашалуци су се, даље, делили у нахије. Нахије су биле од прилике оно што су сад окрузи, или, како каже Вук Караџић, „окружја једног града докле он заповједа“.“ Нахијама су била средишта у градовима или нахијским варош ма. У њима је муселим имао полицијску, а кадија судску власт. Београдски Пашалук, или доцнија Србиа Кнеза Милоша, имао је четрнаест нахија: Београдску, Шабачку, Соколску, Ваљевску, Ужичку, Пожешку, Рудничку, Крггујевачку, Јагодинску, Грочанску, Смедеревску, ћупријску, Пожаревачку и Поречку.“

] На супрот овој турској, службеној, подели Србије стајала је народна деоба у кнежине, од којих је по неколико, а по некад и једна сама, сачињавало једну нахију. Кнежине су у Србији за време Турака биле територијалне самоуправне целине, од. којих је свака имала свога наследног кнеза, који се у договору са народнсм скупштином старао о реду у кнежини и био одговорни представник кнежине пред турским властима. Као такве, кнежине показују неке аналогије са племенима, и, као што ће се из даљег излагања видети, оне и нису биле вишта друго до наставак старе српске, народне, племенске, организације, каква се до данас очувала у западним планинским, крајевима нашега народа. Племена су, као што је познато, териториалне самоуправне, обласне целине, од којих свака има

! Вук С. Караџић, Српске народне пјесме 1, стр. М!. 2 Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 54—55.