Наш народни живот

КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ. | 35

су се звали срезови. Срезовима су у почетку управљали велики буљубаше, а доцније капетани, који су имали под собом по неколико малих буљубаша."

Међутим по кнежинама ни кнезови нису били укинути. Свуда поред војводе остао је био и кнез, „али је војвода био прави господар, а кнезовска је власт била готово још мања него под Турцима.“=

После пада Карађорђеве Србије 1813 године враћено је стање какво је било пре устанка. Београдски Пашалук доби своје старе границе. Крајеви које је. Карађорђе био отео од суседних пашалука и присајединио Србији, беху враћени тим пашалуцима. У Београду заседе паша; земља се раздели на исти број нахија, који је био пре устанка; у градовима и нахијским варошима заузеше своја места муселими, кнежине се вратише у првашње стање, а кнезови добише стари значај народних старешина и одговорних народних представника пред турским властима.

Пошто је Србија ослобођена под Кнезом Милошем, он се назове „врховни Србије књаз“. Под њим је била цела земља, али да би се њоме лакше управљало, задржана је деоба на нахије и кнежине каква је била и под Турцима.

Одлука о деоби земље на нахије донесена је на скупштини 19 децембра 1815 године. У место четрнаест нахија, колико их је било под Турцима, сад их је било дванаест, јер је Грочанска Нахија сједињена са Београдском, а Пореч који је од старине потпао под Београдски Пашалук, па га је Пазван Оглу био отео и метнуо под Ада Кале, сад припаде Србији, али није чинио нахију, већ је био целина за себе. 1833 године присаједињено је Србији још шест вахија. У свакој нахији и у Поречу био је постављен по један нахшјски кнез, који се називао још и главни кнез и обор-кнез. Нахијске кнезове постављао је сам Кнез Милош и на то им је

' Вук С. Караџић, Српски Рјечник, код капешан а срез. 2 флдеш, код кнез,