Наш народни живот

„ "|

34 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

у Нахији Крагујевачкој: Гружа (Доња и Горња), Лепеница и Јасеница, Јагодинској: Левач, Темнић, Пожаревачкој: Браничево, Млава, Стиг, Пек, Речка, Звижд, Омоље. Ћуприска Нахија захватала је целу кнежину Ресаву.“

У Нахијама: Београдској, Соколској, Грочан, ској, Смедеревској и Поречкој нисам нашао имена кнежина. Ово ће бити по свој прилици с тога што су ту нахије имале само по једну кнежину, која се, као оно Ћупријска са Ресавом, поклапала са нахијама.

Кад је под Карађорђем Србија ослобођена, кнежине постају административне јединице. Карађорђе је био „старешина у свој Србији“. Цела је земља била подељена у кнежине. У свакој кнежини био је по један војвода који је „био прави господар“. Тако је Стојан Чупић био војвода у Мачви, Милош Стојићевић у Поцерини,“ Антоније Богићевић у Јадру, Хајдук Вељко у Крајини Неготинској,“ Радован Грбовић у Колубари,“ Прота Милутин Илић у Драгачеву“ и тако даље. Сви су они били признати или постављени од Карађорђа. И ако из Карађорђева времена немамо очуван тачан списак свих кнежина, ипак се и из онога што имамо види да су тада, јамачно ради олакшања управе земљом, територије кнежина биле нешто измењене но што су биле под Турцима. Петар Јокић наводи, на пример, да је Београдска Нахија, која је под Турцима била састављена из једне кнежине, имала под Карађорђем три кнежине: Турију, Посавину и Колубару.% Кнежине су се под Карађорђем делиле у мање делове, у којима је било по неколико села и који

1 Вук С. Караџић, Даница за 1827. 55 — 56.

2 Вук С. Караџић, Српски Рјечник, код кнежина.

3 Њудет, код војвода.

+ М. Ђ. Милићевић, Поменик, 107; Подунавка за 1845, страна 13.

5 Полунавка за 1845, стр. 157; Споменик ХУД, 10.

8 Споменик ХТУ. 47,